Aco Pejović (40) veruje kritikama najboljih prijatelja, odmalena je vaspitavan u duhu pravoslavne vere, naučen da poštuje crkvu, pa tome uči i svoje ćerke Mariju, Magdalenu i Ivu. “Moj pokojni deda je zaslužan za to što nosim u sebi veru, poštovanje prema crkvi i pravoslavlju. Sećam se da još kad sam bio dete nismo mogli da sednemo za sto, a da se ne pomolimo, kao i pred spavanje. To je za mene pravi put, deo mene, i svoju decu vaspitavam u pravoslavnom duhu, da budu poštena, da nikog nikad ne potcene, kao i to da je gordost najgora ljudska osobina”, otkriva Pejović za “Vesti”.cOn ne krije da u mnogim situacijama nije postupio ispravno, a to što posle prvog susreta često pogrešno proceni ljude, voleo bi da promeni kod sebe. “Teško mi je da priznam kada pogrešim, a verujem da je svaki čovek pomalo takav. Moja porodica i prijatelji su moja savest, kada pogrešim tu su da me oštro kritikuju i jedino pred njima sagnem glavu. Moja žena razume moje greške, ona me najbolje poznaje. Često mi je jezik brži od pameti i svestan sam toga. To je moja velika mana, ali se trudim da je sputam. Prebrzo donosim sud o ljudima koje ne poznajem i ne dajem sebi vremena da mi se predstave”, kaže Pejović i što se tiče svog mesta na estradnom nebu kaže: “Ponekad, kada razmišljam o tome gde sam bio, a gde sam sad, vidim da sam se prilično namučio. Mnogo toga sam prošao na tom putu od rodnog Prijepolja, preko Podgorice, srednje muzičke škole, Francuske, gde sam živeo četiri godine, kafana, problema, i kad sve to saberem nije mi žao ničega i svega se rado sećam”, iskren je Pejović.
RadioBalkan
Cestita svim Vjernicima
islamske vjeroispovjesti
Bajramske Mubarek Dane uz Zelju da ih sa svojim najmilijim i najbliznjim docekate u Zdravlju,Veselju,S reci i Rahatluku.
Aco Pejović (40) veruje kritikama najboljih prijatelja, odmalena je vaspitavan u duhu pravoslavne vere, naučen da poštuje crkvu, pa tome uči i svoje ćerke Mariju, Magdalenu i Ivu. “Moj pokojni deda je zaslužan za to što nosim u sebi veru, poštovanje prema crkvi i pravoslavlju. Sećam se da još kad sam bio dete nismo mogli da sednemo za sto, a da se ne pomolimo, kao i pred spavanje. To je za mene pravi put, deo mene, i svoju decu vaspitavam u pravoslavnom duhu, da budu poštena, da nikog nikad ne potcene, kao i to da je gordost najgora ljudska osobina”, otkriva Pejović za “Vesti”.cOn ne krije da u mnogim situacijama nije postupio ispravno, a to što posle prvog susreta često pogrešno proceni ljude, voleo bi da promeni kod sebe. “Teško mi je da priznam kada pogrešim, a verujem da je svaki čovek pomalo takav. Moja porodica i prijatelji su moja savest, kada pogrešim tu su da me oštro kritikuju i jedino pred njima sagnem glavu. Moja žena razume moje greške, ona me najbolje poznaje. Često mi je jezik brži od pameti i svestan sam toga. To je moja velika mana, ali se trudim da je sputam. Prebrzo donosim sud o ljudima koje ne poznajem i ne dajem sebi vremena da mi se predstave”, kaže Pejović i što se tiče svog mesta na estradnom nebu kaže: “Ponekad, kada razmišljam o tome gde sam bio, a gde sam sad, vidim da sam se prilično namučio. Mnogo toga sam prošao na tom putu od rodnog Prijepolja, preko Podgorice, srednje muzičke škole, Francuske, gde sam živeo četiri godine, kafana, problema, i kad sve to saberem nije mi žao ničega i svega se rado sećam”, iskren je Pejović. 
